Telesnost
, samoedukacija .Krst , Venac i Srce
Na mestu gde nam
se nalazi Srce .Mesto gde osetimo (gledamo) kada nas " Zaboli Duša".
Život u Svetlosti nije isti oblik Života kao Svetlost U Životu , jedno
je bios bioloski a drugo je bios informatički.
.
Lepota
Žive i Ne Žive prirode je u samom duhu
ako spoznate duh same prirode spoznajući ga Živite Ne Živu Prirodu ono ga sto
jeste po svojoj prirodi zakona slobodne volje
Autor . Zorica R. Manojlović Vukadinović o Zakonu slobodne volje
U dan Spasa Strpljenje tvoga Srca Spasitelj je tvoj
Распеће Христово (фреска)
Фреска
заузима средишњи део западног зида Богородичине цркве. Топлоокерна фигура
Христа осликана је на тамноплавој позадини. Мајстор који је осликао Распеће био
је очигледно ученик цариградских мајстора, будући да је по тамноплавом небу
осликао препознатљиве златне звезде.[1] Осим Христа на крсту, на композицији су
још приказани и Богородица, апостол Јован, војници и Јерусалимске жене, у сцену
су уведени анђели у плачу и пророци са развијеним свицима — персонификације
Старе и Нове цркве.
На
фресци је наглашен моменат истицања воде и крви из Христове ране, које у суд
прихвата персонификована фигура Новог завета, а крв пада и на Адамову лобању у
дну крста, као знак спирања прародитељског греха.[1]
Koje je bilo značenje i važnost venca od trnja?
Za
hrišćane, venac od trnja je podsetnik na dve stvari: 1) Isus je bio i jeste,
zaista kralj. Jednog dana, ceo svemir pokloniće se Isusu kao „Caru careva i
Gospodaru gospodara″ (Otkrivenje 19:16). Ono što su rimski vojnici želeli da
ismeju bila je, u stvari, slika Hristove dve uloge, prva — sluge koji pati
(Isaija 53), a druga — Mesije/Cara koji pobeđuje (Otkrivenje 19). 2) Isus je
bio voljan da pretrpi bol, uvrede i sramotu, sve zbog nas. Venac trnja i patnja
koja ga je pratila su davno prošle i Isus je sada primio venac kojeg je vredan.
Vidimo Isusa „za malo učinjenog manjim od anđela slavom i čašću ovenčana za
smrtnu patnju, da bi po milosti Božijoj za sve okusio smrt″ (Jevrejima 2:9).
Postoji
dalji simbolizam otelovljen u vencu od trnja. Kada su Adam i Eva zgrešili i
navukli na svet zlo i prokletstvo, deo tog prokletstva nad čovečanstvom bio je
„….zemlja će zbog tebe biti prokleta. S mukom ćeš se od nje hraniti celoga
života; trnje i korov će ti rađati……" (Postanje 3:17-18). Ne znajući,
rimski vojnici su uzeli predmet kletve i oblikovali ga u venac koji će nas,
jednog dana, izbaviti od te kletve. „Hristos nas je iskupio od kletve zakona
time što je on postao kletva za nas, jer je napisano: ,Neka je proklet svako ko
visi na drvetuʾ″ (Galatima 3:13). Hristos, u svojoj savršenoj zastupničkoj
žrtvi, izbavio nas je od kletve greha, čiji je simbol bilo trnje. Iako je bilo
namenjeno za ismevanje, venac od trnja bio je, u stvari, odličan simbol onoga
ko Isus jeste i šta je došao da postigne.
Telo i Kardiovaskularni sistem u njemu
Najomraženija stvar ,naj zanemarenija stavar naše telo koje toliko volimo i za kojim toliko patimo jer se troši dolazi do oronulosti neminovnog starenja i na kraju nestajanja onoga što nam je toliko važno a što toliko preziremo jer kao ono duša je bitna?! Gde nam je Duša U telu i gde je telo naše Duše ?
Prezir
i Samoprezir
Prezir ili
ijek. prijezir je socijalni osećaj koji neko doživljava prema drugoj
osobi, odnosno krajnje omalovažavanje koje se oseća ili pokazuje. Prezir je
emocija međuljudskog odbacivanja, posebno članova skupova kojima ne pripadamo,
najčešće na temelju predrasude.
Ishod prezira nalazi se u vrednosnom sastavu određene kulture,
porodice ili pojedinaca i ne bi bio moguć bez vrednosnih standarada.
Savremena društva jesu heterogena i sastoje se od
raznih grupa sa suprostavljenim vrednosnim sistemima. Prezir je jedno od
osnovnih sredstava socijalizacije, jer u sebi sadrži pretnju da će pojedinac
koji ne usvoji minimum vrednosti koji pripadaju željenoj grupi biti odbačen,
isključen ili neće biti ni primljen u tu grupu.
Prezir je uvek usmeren prema nekoj osobi ili grupi ljudi, a nikada prema predmetima ili životinjama. Onaj koji prezire stavlja sebe svojim
prezirom na kulturno ispravnu stranu vrednosti na
temelju koje prezire.
Iako je prezir uvek usmeren na biće druge osobe, on može biti
usmeren samo na neke elemente drugoga bića (na njegove karakterne osobine), ali i na celokupno biće,
tada je reč o potpunom preziru.
Bezrazložni prezir pojavljuje se kada je neka osoba prezrena bez
obzira na svoja dela ili nedela, jer onaj ili oni koji ga preziru veruju da je
ta osoba bezvredna zbog svojeg porekla, rase, pola ili drugih osobina.
Pročitaj : https://www.scribd.com/document/409451493/samoprezir
Kakvo je dete u nama ?
https://svetosavlje.org/budite-deca/
-јеванђелист
Матеј: “У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у
Царству небескоме? И дозва Исус дете и постави га међу њих и рече: Заиста вам
кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско.
Који се, дакле, понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском” (18,
1–4) . Непосредно пре овог разговора Исус је рекао Петру да оде на језеро и да
ће у устима прве рибе, коју упеца наћи статир (бисер) којим ће платити порез за
себе и Исуса. То је, свакако у том моменту била једна досетка, да би имали
новаца за плаћање дажбина, јер се Исус никада није противио обавезама према
држави. У сваком случају, овај догађај је изазвао и питање ученика о томе ко ће
бити највећи у Царству небеском (јер је Петар добио привилегију да нађе бисер и
плати порез за себе и Учитеља) . Исус је приметио да се код његових ученика
појавила страст частољубља, уместо врлине смирености, па је захтевао да му
доведу дете. Зашто дете? Зато што у јеврејском, званичном и обичајном праву
дете није имало никакву вредност, никаква права. Зато ово поређење са дететом
представља потпуни заокрет: од властољубља и гордости обраћање ка смирености и
понизности. Смисао поређења са децом оних, који би хтели да уђу у Царство
небеско, свакако је више у особинама, а не у положају детета. Деца су
незлобива, невина, спремна да прихвате поуке родитеља, учитеља и старијих, понизна
су пред њима и имају поверења у њих. Ето, те особине Христос тражи од својих
следбеника, као што им то мало касније упућује у тренутку кад ученици бране
деци да дођу код Њега: “Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер
таквих је Царство небеско” (Матеј 19, 14) . Није Царство Божије намењено само
деци, већ и онима, који задрже дечије врлине: чедност, незлобивост, послушност,
смиреност, такви остану за цео живот и не искваре се.
Naslovna strana
knjige Emocije: psihoterapija i razumevanje emocija, 1999. godina
https://sr.wikipedia.org/ Емоције: психотерапија и разумевање емоција (knjiga)
.jpg)
Jevanđelje po Jovanu 6:53
53-54
Konkretnije sredstvo za spasenje sveta od smrti, i za život sveta, niko nije
mogao ni zamisliti, a kamoli dati, nego što je to učinio Gospod Hristos. Bog i
život Božji se ne može stvarnije data neto Božjom krvlju i Božjim telom. A to
baš Bogočovek i daje ljudima, da bi
Više
pobedili smrt a
stekli život večni. Šta je život ljudski? Hranjenje sebe Bogam, telom Božjim i
krvlju Božjom. Bez toga, nema života ljudima; u njima je smrt, smrt, i samo
smrt. Telo i krv Hrista su telo i krv Sina Čovečjega, ovaploćenog Boga Logosa,
a time su telo i krv Samog Boga Logosa, jer je On zato i postao čovek da i telo
i krv i dušu ljudsku učini svojim. Tako je telo Njegovo – telo Božje, krv
Njegova – krv Božja, duša Njegova – duša Božja. Ali pritom i telo i krv i duša
ostaju u granicama i prirodi ljudokoj, samo su oboženi. To nam Spas jasno
kazuje: „Zaista, zaista vam kažem; ako ne jedete tela Sina Čovečjega, i ne
pijete krvi njegove, nemate života u sebi“. I zaista ako čovek ne hrani sebe
Gospodom Hristom, ako ne živi Njime, neka uđe u sebe i razgleda sebe, i svuda
će u sebi naići na smrt, ia smrtno, na prolazno. A počne li sebe hraniti Gospodom
Hristom, Njegovim svetim telom i krvlju, svetim silama i vrlinama, osetiće kako
život zastruji u njemu, i to život večni, u kome nema ničeg smrtnog i koji
progoni svaku smrt iz čoveka i sve smrtno i prolazno. „Logos postade telo“ (Ji.
1,14), zato da se Njime i telom hrane ljudi, i na taj način steknu život večni.
Logos postade telo da bi ljudi, pričešćujući se tim telom Boga Logosa, i sami
postali sutelesnici Njegovi (Ef. 3,6), zajedničari, pričasnici Njegovi: (Ef.
3,6): i tako sav život dobijali od Njega; a od Njega se dobija samo život
večni. To je u isto vreme i zalog našeg vaskrsenja, tj. poslednje i konačne
pobede i tela našeg nad smrću. Spas je jasan u tome: „Koji jede moje telo i
pije moju krv, ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“. A u
tome je božanski smisao i naznačenje ljudskog bića, svih ljudi uopšte. Zato je
ta bogočovečanska hrana ustvari jedina prava hrana čovekova, i Njegova krv –
jedino pravo piće čovekovo. Ako nije tako, koja je onda to hrana, i piće, koji
će učiniti čoveka večnim bićem i pobednikom smrti
Izvor
:
https://promisao.com/biblija/stih.php?knjiga=43&glava=6&stih=53
slika
izvor :
https://arsmagine.com/misaoni-zapisi/vizija-i-uloga-isusa/
Pročitaj
https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/nauka/Koje-je-rase-bio-Isus-Hrist/223792
Organska priroda Svetlosti
Fotonimija
Fotologije
fotonimični minimalizam se ogleda u formi onoj koja je kako bi smo to nazvali jedan tehnoloski
proces samog koncepta svetlosti ili
sustine kakva je hristonimija .(Hritov zakon ,kuća Hritovog Zakona)
u hristonimiji je ono sto nikeja zove mimikrijom a zapravo je
oponasanje same iskrivljene sonarnosti
same svetlosti u prevodu na ovaj nivo dozivljaja
. Homeno hristonimija je ono sto je
nimija sama po sebi u fotonimičnom
Нема коментара:
Постави коментар